Grdelica (mesto)

naselje v Srbiji

Grdelica (izvirno srbsko рделица) je mesto v Srbiji, ki upravno spada pod Mesto Leskovac; slednja pa je del Jablaniškega upravnega okraja.

Grdelica
Grdelica se nahaja v Srbija
Grdelica
Grdelica
Zemljepisna lega v Srbiji
42°54′6.12″N 22°4′12.00″E / 42.9017000°N 22.0700000°E / 42.9017000; 22.0700000Koordinati: 42°54′6.12″N 22°4′12.00″E / 42.9017000°N 22.0700000°E / 42.9017000; 22.0700000
DržavaSrbija Srbija
OkrajJablaniški upravni okraj
ObčinaLeskovac
Nadm. višina
302 m
Prebivalstvo
 (2002)[1]
 • Skupno2.383

Demografija uredi

V naselju živi 1820 polnoletnih prebivalcev, pri čemer je njihova povprečna starost 37,3 let (36,5 pri moških in 38,1 pri ženskah). Naselje ima 739 gospodinjstev, pri čemer je povprečno število članov na gospodinjstvo 3,22.

To naselje je, glede na rezultate popisa iz leta 2002, večinoma srbsko.

Prikaz rasti/padca št. prebivalcev v 20. stoletju
Demografija
Leto Št. prebivalcev
1948 840
1953 1007
1961 1488
1971 1893
1981 2204
1991 2431 2385
2002 2474 2383
Etnična sestava po popisu iz leta 2002
Srbi
  
2.193 92,02%
Romi
  
116 4,86%
Makedonci
  
9 0,37%
Jugoslovani
  
6 0,25%
Črnogorci
  
3 0,12%
Hrvati
  
2 0,08%
Bolgari
  
2 0,08%
Slovenci
  
1 0,04%
Muslimani
  
1 0,04%
Neznano
  
44 1,84%



Име Грделица највероватније настало од топонима Град Јелица који означава насеље на брду изнад данашње вароши. Остаци овог утврђења видљиви су до данас. У саставу српске државе највероватније од времена Стефана Немање који овај крај добија на управу од Византије. После дугог периода под турском управом поново улази у састав Србије након ослобођења 1877. Заслугом тадашњег локалног народног посланика Аранђела Маринковића постаје локални административни центар и седиште општине.

Између два светска рата седиште је текстилне индустрије и пољопривреде. 1965. године губи статус општине и припаја се општини Лесковац. Од тада варош губи на значају и доживљава економску и културну деградацију.

Некад омиљено летовалиште Лесковчана и питорескна варош данас је само једно од најнеразвијенијих насеља Србије.



Viri in opombe uredi

  1. Popis stanovništva, domaćinstava i Stanova 2002. Knjiga 1: Nacionalna ili etnička pripadnost po naseljima. Republika Srbija, Republički zavod za statistiku Beograd 2003. ISBN 86-84443-00-09
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Glej tudi uredi